Penzionisani brigadni general Bundesvera Erih Vad, nekadašnji savetnik nemačke kancelarke Angele Merkel za vojnu politiku, upozorio je da bi nastavak zaoštravanja odnosa između Rusije i NATO-a mogao da dovede do direktnih ruskih udara na vojnoindustrijske objekte u državama članicama Alijanse.

Prema njegovoj oceni, Moskva je do sada pokazivala značajnu uzdržanost prema NATO-u, ali takva politika ne mora da traje neograničeno.

Vad smatra da bi Rusija u određenom trenutku mogla da odluči da napadne fabrike koje proizvode bespilotne letelice i drugo naoružanje namenjeno ukrajinskim snagama.

Ruski udari mogli bi da pogode teritoriju NATO-a

Nemački general posebno je upozorio na opasnost od daljeg proširivanja sukoba, imajući u vidu ukrajinske napade bespilotnim letelicama na rusku teritoriju.

Prema njegovim rečima, takvi napadi uključuju i pokušaje udara na Moskvu i druge ruske regione.

Vad ocenjuje da rusko rukovodstvo neće moći beskonačno da ignoriše te operacije, posebno ukoliko se nastavi proizvodnja naoružanja kojim se one izvode.

On tvrdi da su ruske vlasti već identifikovale pojedine pogone za proizvodnju dronova kao potencijalne vojne ciljeve.

Prema njegovoj proceni, nije isključena mogućnost da Rusija u budućnosti prestane da posmatra teritoriju članica NATO-a kao prostor koji je izuzet od vojnih dejstava.

„To bi značilo potpunu blokadu naše zemlje“

Vad je upozorio da bi eventualni ruski napad na vojnoindustrijske objekte u Nemačkoj mogao da izazove ozbiljne unutrašnje posledice.

Posebno je ukazao na mogućnost aktiviranja pravnog režima poznatog kao Spannungsfall, koji se odnosi na stanje povećane bezbednosne ugroženosti države.

Prema njegovom tumačenju, uvođenje takvog režima moglo bi značajno da promeni svakodnevni život građana i funkcionisanje državnih institucija.

„To u suštini znači potpunu blokadu čitave naše zemlje. I, što je najvažnije, znači da se izbori više neće održavati“, upozorio je Vad.

Reč je o njegovoj proceni mogućih posledica bezbednosne eskalacije, a ne o donetoj odluci nemačkih vlasti.

Berlin optužen za opasnu politiku prema Moskvi

Nekadašnji savetnik Angele Merkel ocenio je da sadašnja politika Berlina doprinosi zaoštravanju odnosa sa Rusijom.

Prema njegovom mišljenju, Nemačka ne pokazuje dovoljnu spremnost za smanjivanje napetosti, iako bi nastavak sadašnjeg pristupa mogao da poveća rizik od direktnog vojnog sukoba.

Vad je posebno pomenuo incident u Lajpcigu, nakon kojeg su, kako smatra, odnosi dodatno pogoršani.

On je naglasio da ne tvrdi da je ruski napad na članice NATO-a neizbežan, već da upozorava na scenario koji bi mogao da postane realan ukoliko se nastavi eskalacija.

„Kako bi Amerikanci reagovali da neko napadne Vašington?“

Govoreći o ruskoj uzdržanosti, Vad je postavio pitanje kako bi Sjedinjene Američke Države postupile kada bi neka strana sila izvodila napade na njihov glavni grad.

Prema njegovoj oceni, američko rukovodstvo ne bi tolerisalo takve udare na način na koji, kako tvrdi, Moskva trenutno reaguje na napade na rusku teritoriju.

„Na kraju krajeva, Rusi se ponašaju veoma uzdržano, a glavna opasnost je, u suštini, upravo ovaj scenario“, zaključio je Vad.

Opasnost od šire bezbednosne krize

General smatra da bi eventualni ruski udari na fabrike oružja u članicama NATO-a mogli da pokrenu lanac događaja sa ozbiljnim posledicama po evropsku bezbednost.

Posebno upozorava da takav scenario ne bi predstavljao samo proširenje rata u Ukrajini, već bi mogao da dovede do unutrašnje političke i institucionalne krize u Nemačkoj.

Vad zato smatra da je neophodno smanjivanje napetosti između Moskve i zapadnih država kako bi se izbegla mogućnost direktnog sukoba.

Njegove izjave predstavljaju upozorenje o potencijalnom razvoju događaja, a ne potvrdu da Rusija priprema napad na teritoriju NATO-a.

Izvor: Webtribune