Mirovni plan koji je mogao da promeni tok rata u Ukrajini nastao je još pre dve godine u nemačkoj ambasadi u Moskvi, ali nikada nije postao deo zvaničnih pregovora.

Nemački tabloid Bild objavio je 4. novembra rezultate istraživanja o dokumentu nazvanom „Agriculture needs peace“, odnosno „Poljoprivredi je potreban mir“, koji je predviđao potpuno drugačiji pristup rešavanju teritorijalnog spora između Rusije i Ukrajine.

Autor plana bio je Martin Nisen (68), nekadašnji diplomata nemačke ambasade u Moskvi, gde je od 2022. do 2025. godine bio zadužen za pitanja poljoprivrede.

Nisen, koji je danas u penziji i živi u Berlinu, potvrdio je novinarima Bilda da je lično napisao dokument.

Međutim, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova naglasilo je da plan nije bio zvanična inicijativa Berlina.

Pet godina pod kontrolom UN, pa referendumi

Najvažniji deo predloga odnosio se na budućnost spornih teritorija na istoku Ukrajine.

Prema dokumentu, područja zahvaćena sukobima bila bi stavljena pod privremenu upravu Ujedinjenih nacija na period od pet godina.

Tokom tog vremena trebalo je da budu uspostavljeni uslovi za stabilizaciju bezbednosne situacije, obnovu infrastrukture i organizovanje političkog procesa.

Nakon isteka petogodišnjeg perioda, stanovništvo tih oblasti izašlo bi na referendume pod međunarodnim nadzorom.

Građani bi odlučivali da li žele da njihova područja pripadaju Ukrajini ili Rusiji.

Takav model predstavljao bi značajno odstupanje od dosadašnjih stavova obe strane o teritorijalnom integritetu i kontroli spornih oblasti.

„Putin je bio za“

Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja autora plana da je ruski predsednik Vladimir Putin bio upoznat sa inicijativom i da ju je podržavao.

Nisen je za Bild izjavio da je tokom pripreme dokumenta razgovarao sa ruskim diplomatom pri Ujedinjenim nacijama Vladimirom Kuznjecovom.

Prema njegovim rečima, presudan sastanak održan je 1. avgusta 2024. godine.

Nisen tvrdi da mu je ruski diplomata preneo da je Moskva spremna da učestvuje u pregovorima i da su razgovori usaglašeni sa odgovarajućim strukturama ruskog Ministarstva spoljnih poslova i Kremlja.

Govoreći o stavu ruskog predsednika, Nisen je izneo kratku tvrdnju:

– Putin je bio za.

Ipak, za ovu izjavu ne postoji zvanična potvrda Kremlja, niti je utvrđeno da je rusko rukovodstvo formalno prihvatilo predloženi plan.

Amerikanci navodno znali za dokument

Prema Nisenovim tvrdnjama, sa inicijativom su bili upoznati i američki diplomati.

On navodi da je dokument dostavio Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Moskvi, odakle je, kako tvrdi, prosleđen u Vašington.

Prema njegovoj verziji događaja, američki predstavnici pozitivno su ocenili predlog.

Međutim, nije potvrđeno da su američke vlasti zvanično prihvatile dokument ili da je on postao deo pregovaračke strategije Vašingtona.

Nisen tvrdi da su američki diplomati podržali ideju kao moguću osnovu za razgovore o trajnom rešavanju sukoba.

Šolc i Pistorijus navodno bili upoznati

Još jedna važna tvrdnja nemačkog diplomate odnosi se na tadašnji politički vrh Nemačke.

Prema njegovim rečima, informacije o inicijativi imali su i vodeći predstavnici Socijaldemokratske partije Nemačke, uključujući tadašnjeg kancelara Olafa Šolca i ministra odbrane Borisa Pistorijusa.

Međutim, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova odlučno se ogradilo od dokumenta.

Iz ministarstva je saopšteno da eventualni razgovori o tom planu nisu vođeni po nalogu nemačke diplomatije niti uz njenu saglasnost.

Pistorijus je, prema nemačkim izveštajima, takođe odbacio mogućnost da je reč o zvaničnoj inicijativi Berlina, predstavljajući dokument kao privatni predlog diplomate.

Zbog toga se plan ne može smatrati potvrđenim državnim mirovnim predlogom Nemačke.

Zašto plan nikada nije sproveden?

Ključna prepreka njegovom sprovođenju bilo je pitanje teritorijalnog statusa oblasti koje Rusija i Ukrajina smatraju svojim.

Moskva Donjecku, Lugansku, Hersonsku i Zaporošku oblast smatra delom Ruske Federacije, pozivajući se na referendume održane 2022. godine.

Ukrajina i većina međunarodne zajednice ne priznaju te referendume niti rusku aneksiju.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je kao jedan od uslova za mirovni sporazum naveo povlačenje ukrajinske vojske sa teritorija četiri oblasti na koje Moskva polaže pravo.

Predlog o petogodišnjoj upravi Ujedinjenih nacija i naknadnim referendumima zato bi zahtevao ozbiljne ustupke i promenu postojećih pregovaračkih pozicija.

Pored toga, nema dokaza da je plan ikada dobio zvanično odobrenje vlada Rusije, Ukrajine, Nemačke ili Sjedinjenih Američkih Država.

Rusija odbacuje prisustvo stranih trupa

Dodatnu prepreku mirovnim inicijativama predstavlja pitanje međunarodnog vojnog prisustva u Ukrajini.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov više puta je saopštio da Moskva ne prihvata raspoređivanje stranih vojnih kontingenata na ukrajinskoj teritoriji, čak ni nakon eventualnog prekida sukoba.

Prema stavu ruskog rukovodstva, takvo prisustvo predstavljalo bi bezbednosnu pretnju Rusiji.

Zbog toga ostaje nejasno na koji način bi međunarodna uprava predviđena Nisenovim dokumentom mogla da funkcioniše u praksi, posebno kada je reč o obezbeđivanju spornih teritorija.

Novi pregovori u Abu Dabiju

Objavljivanje detalja ovog dokumenta dolazi u trenutku kada se priprema nova runda diplomatskih razgovora o Ukrajini.

Prema najavama, predstavnici Rusije i Ukrajine trebalo bi da se sastanu 10. i 11. novembra u Abu Dabiju, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.

Rusku delegaciju trebalo bi da predvodi pomoćnik predsednika Vladimir Medinski.

Istovremeno, nemački kancelar Fridrih Merc nastavlja razgovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o vojnoj pomoći i budućim bezbednosnim garancijama.

Tokom njihovog susreta u Berlinu 3. novembra, Merc je najavio dodatnih 200 miliona evra pomoći Ukrajini i poručio da Evropa mora da učestvuje u mirovnom procesu.

Može li stari plan ponovo da se nađe na stolu?

Objavljivanje Nisenovog dokumenta pokazuje da su još 2024. godine postojali pokušaji pronalaženja kompromisnog rešenja za teritorijalni spor između Moskve i Kijeva.

Predlog je podrazumevao privremeno odlaganje konačne odluke o statusu spornih oblasti i njihovo stavljanje pod međunarodnu upravu.

Njegov autor smatra da bi takav model i danas mogao da bude razmotren.

Ipak, nema potvrde da bilo koja od strana u aktuelnim pregovorima namerava da prihvati ovaj dokument kao osnovu za mirovni sporazum.

Najvažnije je i to što otkriveni plan, uprkos tome što je nastao u nemačkoj ambasadi, nije imao zvanični mandat Berlina.

Zbog toga objavljeni detalji predstavljaju otkriće o ranijoj diplomatskoj inicijativi, a ne dokaz da je Nemačka pripremila ili usvojila novi plan za završetak rata.

Izvor: WebTribune / Bild / RBK