Dok se očekuje nastavak diplomatskih pregovora o ratu u Ukrajini, dvojica američkih stručnjaka iznela su pesimistične procene o budućnosti sukoba, upozoravajući da bi Kijev mogao da se suoči sa dodatnim teritorijalnim gubicima i ozbiljnim ekonomskim problemima.

Američki profesor i stručnjak za međunarodne odnose Džon Miršajmer smatra da ruska vojska neće nužno zaustaviti napredovanje nakon zauzimanja preostalih delova Donbasa.

On je, tokom gostovanja na internet kanalu norveškog profesora Glena Dizena, izneo mogućnost da se ruski vojni ciljevi prošire i na druge strateški važne ukrajinske gradove.

Posebno je izdvojio Odesu i Harkov, čiji bi položaj mogao da bude od velikog značaja za budući bezbednosni odnos Rusije i NATO-a.

Slavjansk i Kramatorsk pred novim pritiskom

Miršajmer smatra da se ruske snage približavaju jednoj od najvažnijih faza sukoba u Donbasu.

Prema njegovoj proceni, Slavjansk i Kramatorsk predstavljaju poslednju veliku urbanu celinu pod ukrajinskom kontrolom koju bi Moskva morala da zauzme kako bi ostvarila svoje teritorijalne ciljeve u tom regionu.

Američki profesor ocenjuje da bi eventualno zauzimanje ova dva grada predstavljalo veliki vojni i politički uspeh za Rusiju.

Međutim, on ne smatra da bi time nužno bio završen i rat.

Naprotiv, upozorava da bi rusko rukovodstvo moglo da proceni da postoje razlozi za nastavak vojnih operacija i izvan Donbasa.

Ova procena ne znači da su Slavjansk i Kramatorsk već pali niti da je poznat datum njihovog eventualnog zauzimanja.

Posle Donbasa na redu Odesa i Harkov?

Najveću pažnju izazvao je Miršajmerov osvrt na Odesu i Harkov.

On smatra da bi Rusija, ukoliko ne postigne zadovoljavajući sporazum sa Zapadom, mogla da razmotri proširenje svojih teritorijalnih ciljeva.

Posebno ističe Odesu, kao jedan od najvažnijih ukrajinskih gradova na Crnom moru.

Prema njegovom tumačenju, Moskva dugoročno ne želi da prihvati mogućnost da taj grad jednog dana postane baza NATO-a.

Miršajmer tu procenu povezuje sa ruskim potezima iz 2014. godine, kada je Moskva anektirala Krim.

On smatra da rusko rukovodstvo polazi od pretpostavke da kontrola strateški važnih teritorija predstavlja najpouzdaniji način da spreči potencijalne bezbednosne pretnje.

Zbog toga ne isključuje mogućnost da Odesa i Harkov postanu predmet novih ruskih vojnih planova.

Ipak, u pitanju je njegova analiza mogućeg razvoja rata, a ne potvrđena odluka Kremlja o napadu na te gradove.

Rusija bi mogla da pojača operacije u Zaporožju

Miršajmer je govorio i o situaciji u Zaporoškoj oblasti.

Prema njegovoj proceni, ruske snage mogle bi u narednim mesecima da ostvare dodatne pomake na tom delu fronta.

On smatra da bi slabljenje ukrajinske odbrane omogućilo ruskoj vojsci zauzimanje povoljnijih operativnih položaja i otvaranje prostora za nove vojne aktivnosti.

Takav razvoj događaja mogao bi da poveća pritisak na ukrajinske snage, koje istovremeno moraju da brane više različitih pravaca.

Međutim, Miršajmerova očekivanja o daljem ruskom napredovanju nisu izvesna i zavise od stanja na terenu, raspoloživog ljudstva, naoružanja i ukrajinske odbrane.

Bivši analitičar CIA upozorava na mnogo veću opasnost

Druga važna procena dolazi od Džordža Bibija, nekadašnjeg rukovodioca analize Rusije u CIA i stručnjaka Instituta Kvinsi.

Bibi smatra da za Ukrajinu možda najveća neposredna opasnost nije brzina pomeranja linije fronta, već ruski vazdušni udari.

Prema njegovom mišljenju, napadi na energetsku i drugu važnu infrastrukturu mogu imati dugotrajnije posledice od pojedinačnih teritorijalnih gubitaka.

Oštećenja elektroenergetskog sistema, proizvodnih kapaciteta i saobraćajne infrastrukture mogu ozbiljno da otežaju funkcionisanje ukrajinske privrede.

Takvi problemi istovremeno opterećuju stanovništvo i povećavaju potrebe države za međunarodnom finansijskom pomoći.

Bibi upozorava da bi produžavanje rata bez političkog rešenja moglo dodatno da oslabi ukrajinsku ekonomiju i podstakne raseljavanje stanovništva.

Ukrajini preti ekonomsko iscrpljivanje

Bibi smatra da bi nastavak sukoba bez diplomatskog sporazuma mogao da ostavi Ukrajinu u stanju dugotrajne ekonomske zavisnosti od zapadnih država.

Prema njegovoj proceni, najveći problem mogao bi da nastane ukoliko se oštećenja infrastrukture nastave takvom brzinom da posleratna obnova postane izuzetno teška.

On upozorava da država koja ne može samostalno da obezbedi dovoljno energije, održava proizvodnju i finansira osnovne javne potrebe teško može da funkcioniše bez stalne pomoći drugih zemalja.

Uz to, dugotrajan rat izaziva raseljavanje stanovništva, što dodatno umanjuje ekonomsku snagu zemlje.

Bibi smatra da je upravo kombinacija demografskih gubitaka, razaranja infrastrukture i ekonomskog iscrpljivanja jedan od najvećih dugoročnih rizika za Ukrajinu.

Moskva i Kijev ponovo razmatraju mogućnost razgovora

U međuvremenu, iz Kremlja stižu tvrdnje da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušava da uspostavi direktan kontakt sa Vladimirom Putinom.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je 4. novembra da Zelenski preko različitih kanala šalje signale o spremnosti za razgovor.

Ušakov nije otkrio ko posreduje u tim kontaktima, ali je poručio da ukrajinski predsednik može da dođe u Rusiju ukoliko želi direktne pregovore.

Ovi navodi predstavljaju tvrdnju ruskog zvaničnika. Nije nezavisno potvrđeno da je Kijev uputio takav zahtev, niti da je dogovoren sastanak dvojice predsednika.

Zapad šalje drugačije poruke

Dok američki stručnjaci upozoravaju na moguću dugotrajnu krizu u Ukrajini, pojedini evropski zvaničnici iznose drugačije ocene razvoja rata.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas kritikovala je izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, ocenjujući da Moskva iznosi netačne tvrdnje o sukobu.

Prema pisanju WebTribunea, britanski zvaničnik Ed Miliband takođe je poručio Lavrovu da bi trebalo da upozori Putina da Rusija neće ostvariti pobedu.

Razlike između ovih stavova pokazuju da ne postoji saglasnost o tome kakav bi mogao da bude konačan ishod rata.

Da li je moguć dogovor koji bi zaustavio rat?

Miršajmer smatra da bi trajni sporazum morao da obuhvati ruske bezbednosne zahteve, naročito pitanje budućeg članstva Ukrajine u NATO-u.

Prema njegovom tumačenju, bez takvih garancija Moskva bi mogla da proceni da nastavak vojnih operacija predstavlja povoljniju opciju od primirja.

Bibi takođe zagovara diplomatski dogovor koji bi omogućio obnovu ukrajinske privrede i smanjio rizik od dugotrajnog slabljenja države.

Međutim, njihova mišljenja nisu zvanični stav američke administracije, niti predstavljaju potvrdu budućih ruskih vojnih odluka.

Za sada nema potvrde da je Moskva donela odluku da zauzme Odesu ili Harkov. Reč je o mogućem scenariju koji je izneo Miršajmer, dok se stvarni razvoj događaja i dalje određuje borbama na frontu i diplomatskim pregovorima.

Izvor: WebTribune / Džon Miršajmer, razgovor sa Glenom Dizenom / Džordž Bibi, Institut Kvinsi