Ako se sukob dodatno proširi i izazove ozbiljnije poremećaje na energetskom i finansijskom tržištu, Svetska banka upozorava da bi globalni rast mogao da se strmoglavi na svega 1,3 odsto, što bi bio najgori rezultat od izbijanja pandemije koronavirusa, prenosi Rojters.

Svetska banka je razradila tri moguća ishoda za tekuću godinu.

Osnovni scenario predviđa rast od 2,5 odsto, ako se najveći poremećaji u snabdevanju energijom smiriti do kraja jula. 

U ovom slučaju, prosečna cena sirove nafte tipa Brent iznosiće 94 dolara po barelu (što je skok od 36 odsto u odnosu na 2025. godinu), dok će globalna inflacija iznositi oko četiri odsto.

Ako poremećaji potraju duže, cena nafte bi mogla da dostigne prosečnih 115 dolara po barelu, što bi poguralo globalnu inflaciju na 4,4 odsto i nateralo centralne banke na dodatno podizanje kamatnih stopa, što je mračniji scenario.

Ukoliko energetski šok izazove paniku na finansijskim tržištima, gde su investitori već ranjivi zbog visoke koncentracije kapitala u svega nekoliko tehnoloških giganata, poverenje će potpuno kolabirati, a svetska ekonomija će se naći na ivici stagnacije, uz rast od samo 1,3 odsto.

Kada je reč o vodećim svetskim ekonomijama, prognoza rasta za Sjedinjene Američke Države u 2026. godini zadržana je na 2,2 odsto, dok evrozonu čeka naglo usporavanje na samo 0,8 odsto.

Kineska ekonomija će, prema procenama, porasti za 4,2 odsto, dok Indija ostraje svetla tačka sa projektovanim rastom od 6,6 odsto.

Izveštaj posebno naglašava tragičnu poziciju zemalja u razvoju kojima, osim Kine i Indije, desetinama siromašnijih država preti takozvana "izgubljena decenija", tokom koje uopšte neće uspeti da smanje ogroman jaz u prihodima u odnosu na napredne zapadne ekonomije.

Dodatni razlog za zabrinutost je i dramatičan skok cena veštačkog đubriva, koji bi mogao da preraste u ozbiljnu globalnu krizu snabdevanja hranom, upozorava Svetska banka.