Prosečne zarade u Srbiji znatno se razlikuju u zavisnosti od delatnosti, a najnoviji podaci za avgust 2026. godine pokazuju da pojedine oblasti nude primanja koja su više nego dvostruko veća od republičkog proseka. Među najplaćenijima su zaposleni u računarskom programiranju i vazdušnom saobraćaju, gde se prosečne neto plate približavaju iznosu od 300.000 dinara.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu iznosila je 117.282 dinara. Ipak, ovaj prosek ne odražava u potpunosti razlike između pojedinačnih sektora, jer neke delatnosti beleže znatno veća primanja, dok su druge među najslabije plaćenima.

Programeri na vrhu liste zarada

Zaposleni u računarskom programiranju, konsultantskim i povezanim delatnostima u avgustu su u proseku primili 294.941 dinar neto. Time je ova oblast zauzela prvo mesto na listi delatnosti prema visini prosečne zarade.

U poređenju sa julom, prosečna plata u ovoj oblasti bila je niža za 8,8 odsto. Ipak, programiranje je ostalo na vrhu liste, što pokazuje koliko je ova delatnost i dalje visoko rangirana kada je reč o primanjima. Važno je napomenuti da se radi o proseku za celu oblast, pa pojedinačne zarade mogu biti znatno niže ili više, u zavisnosti od iskustva, pozicije i poslodavca.

Vazdušni saobraćaj odmah iza programera

Drugo mesto zauzeo je vazdušni saobraćaj, u kojem je prosečna neto zarada u avgustu iznosila 290.823 dinara. Razlika u odnosu na programiranje bila je svega 4.118 dinara, što ovu delatnost svrstava među najplaćenije u zemlji.

Za razliku od programiranja, prosečna zarada u vazdušnom saobraćaju porasla je za 6,7 odsto u odnosu na prethodni mesec. Takve promene pokazuju da mesečni prosek može da varira i u oblastima koje se tradicionalno izdvajaju po visokim primanjima. Na visinu zarada utiču različite vrste poslova, odgovornosti, kvalifikacije i struktura zaposlenih.

Visoke plate i u nauci i naftnoj industriji

Među delatnostima sa visokim prosečnim zaradama izdvajaju se naučno istraživanje i razvoj, gde je neto prosek u avgustu iznosio 224.685 dinara. Visoko su rangirani i proizvodnja koksa i derivata nafte, sa prosekom od 199.820 dinara.

Značajna primanja beleže se i u širem sektoru informisanja i komunikacija, gde je prosečna neto zarada dostigla 241.423 dinara. U finansijskim delatnostima i osiguranju prosek je iznosio 166.736 dinara, što je takođe znatno iznad ukupnog proseka u Srbiji.

Najniže zarade u uslužnim delatnostima

Na drugom kraju liste nalaze se delatnosti u kojima su prosečne zarade višestruko niže nego u programiranju. U ostalim ličnim uslužnim delatnostima prosečna neto plata u avgustu iznosila je 69.177 dinara, dok je u pripremanju i posluživanju hrane i pića bila 70.187 dinara.

Nešto više zarade zabeležene su u popravci računara i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo, gde je prosek iznosio 71.458 dinara. U preradi drveta i proizvodnji proizvoda od drveta, plute, slame i pruća, bez nameštaja, prosečna neto plata bila je 74.484 dinara. Zaposleni u trgovini na malo u proseku su primili 84.825 dinara.

Koliko zarađuju zaposleni u zdravstvu, obrazovanju i građevini?

U zdravstvu i socijalnoj zaštiti prosečna neto zarada u avgustu iznosila je 119.792 dinara, dok je u samim zdravstvenim delatnostima dostigla 127.428 dinara. U obrazovanju je prosek bio 114.077 dinara, što je nešto manje od ukupne prosečne zarade u zemlji.

Zaposleni u građevinarstvu u proseku su primali 102.528 dinara, dok je u saobraćaju i skladištenju zabeležena prosečna neto zarada od 102.225 dinara. Ovi podaci pokazuju da visina plate zavisi ne samo od stručne spreme već i od delatnosti, vrste posla i ekonomskih uslova u kojima poslodavci posluju.

Podaci o prosečnim zaradama daju pregled razlika među sektorima, ali ne znače da svaki zaposleni u najplaćenijoj oblasti prima iznos blizak proseku. Za realniju sliku potrebno je uzeti u obzir konkretno zanimanje, radno iskustvo, mesto zaposlenja i druge uslove koji utiču na zaradu, piše Blic.