Ostaci ručka često završe u frižideru, pa ih sutradan samo izvadimo i podgrejemo. Iako je to praktičan način da uštedimo vreme i iskoristimo pripremljenu hranu, pojedine namirnice zahtevaju posebnu pažnju. Nepravilno čuvanje može da omogući razmnožavanje bakterija i poveća rizik od trovanja hranom.

Među namirnicama na koje treba posebno obratiti pažnju nalazi se pirinač. Mnogi ga kuvaju u većim količinama kako bi imali spreman prilog za naredne obroke, ali zaboravljaju da način na koji ga čuvaju nakon kuvanja može da bude presudan za bezbednost hrane.

Zašto kuvani pirinač može da bude rizičan?

Problem se krije u bakteriji Bacillus cereus, čije spore mogu da prežive proces kuvanja. Ako se kuvani pirinač predugo ostavi na sobnoj temperaturi, spore mogu da se aktiviraju, a bakterije da se razmnožavaju i proizvedu toksine koji izazivaju trovanje hranom.

Simptomi se najčešće javljaju u vidu:

  • mučnine,

  • povraćanja,

  • proliva,

  • grčeva u stomaku.

Posebno je važno znati da naknadno podgrevanje ne mora da ukloni rizik. Određeni toksini koje proizvodi ova bakterija mogu da budu otporni na toplotu, pa ponovno zagrevanje ne čini automatski bezbednim pirinač koji je predugo stajao van frižidera.

Koje još namirnice zahtevaju oprez prilikom podgrevanja?

Pirinač nije jedina namirnica kod koje je važno voditi računa o pravilnom čuvanju. I druga kuvana jela mogu postati rizična ako se predugo drže na sobnoj temperaturi ili se nepravilno hlade i zagrevaju.

Kuvani krompir

Krompir koji je ostao nakon ručka treba što pre odložiti u frižider. Rizik zavisi od načina pripreme i čuvanja, a ne samo od toga da li se kasnije podgreva.

Testenina

Kuvana testenina, slično pirinču, može da bude podložna razmnožavanju bakterije Bacillus cereus. Zbog toga je važno da se nakon obroka ne ostavlja satima na kuhinjskom stolu.

Piletina i druga jela od mesa

Ostaci mesa treba brzo da se rashlade i čuvaju u frižideru. Prilikom podgrevanja potrebno je obezbediti da se hrana ravnomerno zagreje i da dostigne odgovarajuću temperaturu i u sredini.

Supe i čorbe

Velike količine supe ili čorbe mogu se hladiti sporije, što pogoduje razmnožavanju bakterija. Zato je bolje da se ostaci podele u manje, plitke posude pre odlaganja u frižider.

Kako pravilno čuvati ostatke ručka?

Da biste smanjili rizik od trovanja hranom, važno je da se pridržavate nekoliko jednostavnih pravila.

Prema preporukama američkih zdravstvenih institucija, kuvanu hranu ne bi trebalo ostavljati na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Ako je temperatura u prostoriji viša od 32 stepena Celzijusa, taj period se skraćuje na jedan sat.

Ostatke ručka rasporedite u manje, plitke posude kako bi se brže ohladili, a zatim ih stavite u frižider. Nije potrebno čekati da se velika količina hrane potpuno ohladi na sobnoj temperaturi pre nego što je odložite.

Prilikom podgrevanja vodite računa da hrana bude ravnomerno zagrejana i vrela i u sredini. Za većinu ostataka preporučuje se da dostignu temperaturu od najmanje 74 stepena Celzijusa.

Kada je reč o pirinču, britanska Agencija za standarde hrane savetuje da se ohladi što je brže moguće, idealno u roku od jednog sata, da se čuva u frižideru najduže jedan dan i da se podgreva samo jednom, dok ne postane potpuno vreo.

To ne znači da treba izbegavati podgrevanje hrane, već da je potrebno obratiti pažnju na to koliko dugo ostaci stoje van frižidera i kako se čuvaju nakon pripreme. Pravilno skladištenje jedan je od najvažnijih načina da sačuvate bezbednost hrane i izbegnete nepotrebne zdravstvene rizike.