Mokro lišće koje se danima zadržava na travnjaku, saksije iz kojih voda teško otiče i muškatle koje su još napolju jasni su znaci da je vreme da pripremite baštu za zimu. Dok zemlja nije smrznuta, možete da posadite lukovice lala, zaštitite osetljive biljke i uredite dvorište kako bi lakše podnelo hladne dane.

Ipak, jesenje sređivanje ne znači da sve u bašti treba ukloniti i ostaviti zemlju potpuno ogoljenu. Zdravo opalo lišće može da posluži kao prirodni pokrivač zemljišta, dok suve stabljike pojedinih biljaka pružaju hranu i sklonište pticama i korisnim insektima.

Najvažnije je da znate šta treba ukloniti, koje biljke zaštititi i šta možete da ostavite do proleća.

1. Uklonite mokro lišće sa travnjaka, ali ga nemojte odmah bacati

Kada se opalo lišće nagomila u debelom, vlažnom sloju, travi ispod njega može nedostajati svetlosti i vazduha. Zbog toga je važno da pograbljate delove travnjaka na kojima se lišće najviše zadržava, naročito nakon obilnih kiša.

Ipak, ne morate svo lišće da odložite kao otpad. Zdravo lišće možete da usitnite i rasporedite u tankom, rastresitom sloju po praznim lejama ili ispod žbunja. Na taj način štitite zemljište i koristite prirodni materijal koji već imate u dvorištu.

Vodite računa da sloj ne bude predebeo i zbijen, a lišće sa znacima bolesti odvojte od zdravog biljnog materijala.

2. Sklonite muškatle pre mraza i proverite odvod na saksijama

Muškatle i druge biljke osetljive na hladnoću potrebno je premestiti u svetao prostor zaštićen od mraza. Nemojte čekati da niske temperature oštete njihove listove i izdanke.

Tokom zime muškatlama je potrebno manje vode nego tokom toplijih meseci, pa zalivanje prilagodite temperaturi i uslovima u kojima ih čuvate. Zemlja ne bi trebalo da bude stalno natopljena, jer previše vlage može dovesti do truljenja korena.

Saksije sa otpornijim biljkama koje ostaju napolju postavite tako da njihovi odvodni otvori budu slobodni. Možete ih podići na odgovarajuće podmetače ili cigle, kako se višak vode ne bi zadržavao na dnu.

Na mestima izloženim jakom vetru pronađite im zaklon, a po potrebi zaštitite i same posude od velikih temperaturnih promena.

3. Posadite lale dok zemlja nije smrznuta

Novembar može biti pogodan period za sadnju lukovica lala, pod uslovom da zemljište nije smrznuto, previše mokro ili natopljeno vodom.

Lukovice se uglavnom sade šiljastim vrhom okrenutim nagore, na dubinu približno dva do tri puta veću od njihove visine. Izaberite mesto sa odgovarajućom količinom svetlosti i zemljištem iz kojeg višak vode može lako da otiče.

Ako se na planiranom mestu za sadnju nakon kiše stvaraju bare, razmislite o sadnji u saksije sa drenažnim otvorima i propusnim supstratom. Lukovice ne bi trebalo da tokom zime budu u stalno natopljenoj zemlji, jer to povećava rizik od truljenja.

Pre sadnje proverite i da li su lukovice čvrste i zdrave, bez vidljivih znakova truleži.

4. Ne uklanjajte sve suve stabljike i cvetove

Iako mnogi baštovani u jesen žele da potpuno očiste cvetne leje, nije potrebno da uklonite svaki osušeni deo biljke.

Zdrave stabljike i semene glavice pojedinih višegodišnjih biljaka, poput rudbekije, mogu da ostanu do proleća. Njihovo seme služi kao izvor hrane pticama, dok šuplje stabljike nekim insektima pružaju sklonište tokom hladnih meseci.

Osim toga, suve biljke mogu da doprinesu izgledu bašte tokom zime, posebno kada ih prekriju inje ili sneg.

Ipak, polomljene i obolele delove treba ukloniti kako bi se smanjio rizik od širenja bolesti. U proleće, pre početka novog rasta, možete obaviti detaljnije orezivanje i čišćenje.

5. Zaštitite dalije, begonije i kane od smrzavanja

Dalije, gomoljaste begonije i kane spadaju među biljke čiji podzemni delovi mogu biti osetljivi na niske temperature. U područjima sa hladnim zimama, njihove gomolje i rizome treba izvaditi iz zemlje pre nego što nastupe jaki mrazevi.

Nakon vađenja pažljivo uklonite višak zemlje i ostavite ih da se prosuše. Zatim ih čuvajte na hladnom, suvom mestu zaštićenom od smrzavanja. Povremeno proverite njihovo stanje i uklonite delove na kojima se pojave trulež ili oštećenja.

U područjima sa blagim zimama pojedine od ovih biljaka mogu da prezime u zemlji, uz odgovarajući zaštitni sloj malča i dobru drenažu. Ipak, način zaštite treba prilagoditi lokalnoj klimi i uslovima u bašti, jer malč ne može uvek da spreči oštećenja tokom jakih i dugotrajnih mrazeva.

Bašta će lakše dočekati proleće uz nekoliko jednostavnih koraka

Priprema bašte za zimu ne zahteva da sve završite u jednom danu. Najpre uklonite mokro lišće sa travnjaka, sklonite biljke koje ne podnose mraz i proverite da li voda pravilno otiče iz saksija.

Zatim, dok vremenski uslovi to dozvoljavaju, posadite lukovice prolećnog cveća i zaštitite osetljive biljke. Zdravo lišće i pojedine suve stabljike možete ostaviti kao prirodnu zaštitu zemljišta i sklonište za korisne životinje.

Uz malo planiranja tokom jeseni, bašta će lakše podneti hladne mesece, a na proleće će vas dočekati spremnija za novi rast i cvetanje.