Veliki božićni post počinje 28. novembra 2026. godine i traje do 6. januara 2027, odnosno do Badnjeg dana. Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od pojedinih namirnica, ali i nastoje da više pažnje posvete duhovnom miru, dobrim delima i sopstvenim navikama.

Post može biti prilika i da preispitamo način na koji se hranimo. Međutim, prelazak na posnu ishranu ne znači automatski da ćemo se hraniti zdravije. Važno je koje namirnice biramo, kako ih pripremamo i da li obezbeđujemo organizmu dovoljno proteina, vitamina, minerala i energije.

Kako posna ishrana može da utiče na organizam?

Dobro isplanirana ishrana zasnovana na povrću, voću, mahunarkama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i semenkama može doprineti većem unosu vlakana i različitih korisnih biljnih jedinjenja.

Smanjenje unosa prerađenog mesa i namirnica bogatih zasićenim mastima, uz njihovu zamenu kvalitetnim biljnim izvorima hrane, može povoljno uticati na pojedine pokazatelje zdravlja, uključujući nivo holesterola.

Ipak, važno je napraviti razliku između uravnotežene posne ishrane i jelovnika koji se uglavnom sastoji od belog hleba, peciva, grickalica i slatkiša. Takva ishrana može biti siromašna važnim hranljivim materijama, bez obzira na to što ne sadrži namirnice životinjskog porekla.

Nema potrebe ni za posebnim preparatima za „detoksikaciju“. Jetra i bubrezi prirodno obavljaju ključne funkcije uklanjanja otpadnih materija iz organizma, a raznovrsna ishrana, dovoljno tečnosti i odgovarajuće navike podržavaju njihov normalan rad.

Velika zamka u prodavnicama: Nije sve posno samo zato što tako piše

Tokom posta mnogi posežu za industrijski proizvedenim keksom, napolitankama, namazima, tostom i drugim gotovim proizvodima. Na ambalaži se često nalazi oznaka „posno“, ali je ipak važno proveriti deklaraciju i sastav.

Pojedini proizvodi mogu sadržati sastojke životinjskog porekla, poput mleka u prahu, surutke, jaja, želatina ili kazeina. Zato je čitanje deklaracije jedan od najjednostavnijih načina da izbegnete neželjene sastojke.

Posebnu pažnju treba obratiti na proizvode koji se reklamiraju kao biljne zamene za sir. Neki od njih sadrže kazein, mlečni protein koji nije biljnog porekla, pa nisu pogodni za post na vodi ili na ulju prema pravilima koja isključuju mlečne proizvode.

Nutricionistkinja upozorava na gotove proizvode

Nutricionistkinja Milka Raičević ranije je ukazivala na to da potrošači često kupuju namirnice oslanjajući se isključivo na natpise na prednjoj strani ambalaže, bez provere sastava.

Među proizvodima na koje treba obratiti pažnju spadaju:

  • Riblje paštete i gotovi namazi, čiji sastav može da se razlikuje od proizvoda do proizvoda.

  • Biljni sirevi i kačkavalji koji mogu sadržati mlečne proteine.

  • Napolitanke, keksi i drugi industrijski slatkiši.

  • Tost, dvopek i pojedini pekarski proizvodi.

  • Kiflice, pite i druga peciva za koja nije jasno navedeno koje su masnoće korišćene u pripremi.

To ne znači da su svi navedeni proizvodi automatski mrsni. Presudan je konkretan sastav, zbog čega je važno pročitati deklaraciju ili pitati proizvođača kada informacije nisu jasne.

Da li su pekarski proizvodi uvek posni?

Hleb, kifle i druga peciva često se nalaze na posnoj trpezi, ali njihov sastav nije uvek isti. Dok se pojedine vrste hleba pripremaju samo od brašna, vode, kvasca i soli, druge mogu sadržati mleko, jaja, puter ili druge sastojke životinjskog porekla.

Slično važi i za pite i peciva koja se pripremaju sa margarinom ili drugim masnoćama. Sam naziv proizvoda nije dovoljan da biste znali da li je pogodan za post.

Najsigurnije je da proverite sastojke ili izaberete proizvode za koje proizvođač jasno navodi da odgovaraju vašim prehrambenim zahtevima.

Kako da tokom posta imate dovoljno energije?

Posna ishrana ne mora da bude jednolična niti da se svodi na salate i hleb. Uz nekoliko jednostavnih pravila, moguće je pripremiti obroke koji su zasitni, raznovrsni i nutritivno bogati.

1. Uključite mahunarke u jelovnik

Pasulj, sočivo, leblebije i grašak dobri su izvori biljnih proteina i vlakana. Mogu se koristiti za pripremu čorbi, variva, namaza i salata.

2. Birajte integralne žitarice

Ovsene pahuljice, integralni pirinač, heljda i integralni hleb mogu doprineti dužem osećaju sitosti. Kombinujte ih sa povrćem i izvorima biljnih proteina kako biste dobili uravnotežen obrok.

3. Obratite pažnju na biljna mleka

Ovseno, sojino, bademovo i kokosovo mleko mogu biti zamena za kravlje mleko u kafi, kašama i smutijima. Njihov nutritivni sastav se, međutim, razlikuje. Sojino mleko uglavnom sadrži više proteina, dok kod ostalih varijanti treba proveriti količinu proteina, dodatog šećera i eventualno obogaćivanje kalcijumom i vitaminima.

4. Ne zaboravite zdrave masti

Orašasti plodovi, semenke, maslinovo ulje i druge biljne masnoće mogu biti deo uravnotežene ishrane. Količinu i vrstu masti prilagodite pravilima posta kojih se pridržavate.

5. Pijte dovoljno vode

Potrebe za tečnošću razlikuju se u zavisnosti od fizičke aktivnosti, vremenskih uslova i zdravstvenog stanja. Pijte redovno tokom dana i nemojte čekati da osetite izraženu žeđ. Voda sa limunom može biti osvežavajuća, ali nema posebna svojstva „alkalizacije“ organizma koja bi menjala njegovu prirodnu regulaciju kiselosti.

Post nije gladovanje: Važna je ravnoteža

Tokom višenedeljnog posta posebno je važno da obroci budu raznovrsni i dovoljno hranljivi. Ako se iz ishrane izostavljaju meso, mleko i jaja, treba obratiti pažnju na unos proteina, gvožđa, kalcijuma, vitamina B12 i drugih važnih nutrijenata.

Vitamin B12 se prirodno nalazi uglavnom u namirnicama životinjskog porekla, pa osobe koje duže vreme ne konzumiraju takve namirnice treba da se posavetuju sa zdravstvenim stručnjakom o odgovarajućim izvorima i eventualnoj suplementaciji.

Osobe sa hroničnim bolestima, trudnice, dojilje i oni koji imaju posebne nutritivne potrebe trebalo bi da prilagode način ishrane uz savet lekara ili nutricioniste.

Božićni post za mnoge je pre svega duhovno putovanje, ali može biti i prilika da se uvedu kvalitetnije prehrambene navike. Uz pažljiv izbor namirnica, čitanje deklaracija i uravnotežene obroke, posna trpeza može biti raznovrsna i ukusna, bez nepotrebnog odricanja od energije i važnih hranljivih materija.