Muzejski savetnik Etnografskog muzeja, Saša Srećković, pojašnjava da izbor između ova dva praznika zavisi od ličnih uverenja i kulturnog identiteta svakog pojedinca.

Sveti Luka – verski i narodski značaj

„Sveti Luka je praznik koji vekovima prati srpsku tradiciju. Njegovo versko i duhovno značenje čini ga važnim danom u mnogim porodicama, često kao krsna slava. U narodu se ovaj praznik povezuje sa prelaskom iz jeseni u zimu, a pratile su ga brojne stočarske i porodične prakse“, objašnjava Srećković.

Sveti Luka se tako ističe kao dan koji neguje tradiciju, porodicu i religiozno nasleđe, što ga razlikuje od svetovnih i komercijalizovanih praznika.

Noć veštica – zabava i zapadna kultura

Za razliku od Svetog Luke, Noć veštica (Halloween) je pre svega zabavan, komercijalizovan događaj. „Ovaj praznik potiče iz keltskih žetvenih svečanosti i zapadno-hrišćanske tradicije, budući da se obeležava uoči Dana Svih Svetih. Deca se maskiraju, idu od vrata do vrata tražeći slatkiše, a organizuju se i kostimirane žurke“, navodi Srećković.

Iako zabavan, Halloween nije deo srpske tradicije, pa je važno razlikovati verski praznik od popularne zapadne zabave.

Lični izbor i poštovanje tradicije

„Svako ima pravo da slavi ono što smatra ispravnim. Bitno je da poznajemo svoje korene i čuvamo običaje, ali isto tako možemo razumeti druge kulture bez mešanja i potiskivanja sopstvene tradicije“, kaže Srećković.

Kako se bliži 31. oktobar, rasprave o tome da li je prioritet Sveti Luka ili Noć veštica često se pojavljuju na društvenim mrežama, ali su mišljenja i dalje podeljena. „Mnogi u šali kažu da nas čeka nova runda rasprave, ali pitanje ostaje isto“, zaključuje Srećković.

(

BONUS VIDEO