Ruski stručnjaci razvili su novi komplet opreme koji bi praktično svaku domaću bespilotnu letelicu mogao da pretvori u sredstvo za izviđanje područja u kojima bi prisustvo ljudi bilo previše opasno ili potpuno nemoguće.

Sistem je nastao u okviru programa „Hrust“, koji se bavi primenom bespilotnih tehnologija u ekstremnim scenarijima – od posledica nuklearnog udara do velikih industrijskih, hemijskih i bioloških katastrofa.

Prvobitna ideja bila je da Rusija dobije poseban kompleks nazvan „Sudnji dan“, ali su konstruktori od tog koncepta odustali.

Razlog je bio jednostavan – vojska i službe za vanredne situacije morale bi da kupuju specijalizovane letelice koje bi možda godinama stajale neupotrebljene čekajući katastrofu.

Promenili plan

Umesto toga napravljen je kompaktan univerzalni komplet koji se sastoji od male elektronske ploče i specijalizovanog softvera.

Takav sistem omogućava da već postojeće ruske bespilotne letelice budu brzo prilagođene radu u ekstremnim uslovima.

Prema Kuzjakinovim rečima, oprema bi u slučaju potrebe mogla da se ugrađuje u veoma različite klase letelica – od FPV sistema pa sve do „Geranja“, „Molnija“ i „Banderola“.

Time Moskva praktično dobija mogućnost da veliki deo već postojeće flote, umesto nabavke posebnih sistema, veoma brzo prilagodi za sasvim drugačiju vrstu zadatka.

Posle nuklearnog udara ljudi ne moraju prvi da ulaze

Jedan od glavnih zadataka ovog sistema jeste izviđanje teritorije i infrastrukture nakon nuklearnih udara.

Letelice bi mogle da ulaze u zone kontaminacije, snimaju stanje puteva, objekata i infrastrukture i šalju podatke operaterima bez izlaganja ljudi ekstremnom riziku.

To bi službama omogućilo da pre slanja spasilačkih ili vojnih ekipa dobiju sliku stanja na terenu.

Program, međutim, nije namenjen samo nuklearnom ratu.

I za hemijske i biološke katastrofe

„Hrust“ obuhvata i scenarije velikih industrijskih nesreća praćenih oslobađanjem otrovnih materija, kao i područja zahvaćena hemijskim ili biološkim štetnim faktorima.

Drugim rečima, sistem je zamišljen za situacije u kojima je teren toliko opasan da bi neposredan ulazak ljudi mogao da znači gotovo sigurnu smrt ili teško ugrožavanje zdravlja.

Kuzjakin tvrdi da su scenariji upotrebe i sam sistem već prošli laboratorijska i poligonska ispitivanja u Žukovskom u Moskovskoj oblasti.

– Scenariji borbene primene, kao i sam dron, odavno su razvijeni i prošli su laboratorijska i poligonska ispitivanja u Žukovskom u Moskovskoj oblasti. Danas je to alat spreman za primenu – rekao je Kuzjakin.

Rusi tvrde da niko nema ništa slično

Prema njegovim rečima, trenutno nijedna druga država nema potpuno analogno rešenje.

Kuzjakin tvrdi da razvoj ovakvog sistema ne znači da se Rusija priprema isključivo za nuklearni sukob, već da je posledica brzog razvoja domaće industrije bespilotnih sistema i pokušaja da postojeće letelice budu upotrebljive u što većem broju ekstremnih situacija.

Ipak, činjenica da je među glavnim scenarijima upravo izviđanje teritorije nakon nuklearnog udara daje čitavom projektu posebno mračnu dimenziju.

Rusija, prema tvrdnjama konstruktora, sada ima sistem koji ne mora godinama da čeka u skladištu – dovoljan je komplet opreme da se postojeće letelice prilagode scenariju za koji se svi nadaju da nikada neće postati stvarnost.