Marija Branjas Morera, žena koja je doživela 117 godina, bila je svedok nekih od najvažnijih događaja 20. i početka 21. veka. Rođena je 1907. godine u San Francisku, a najveći deo života provela je u Španiji. Preminula je u avgustu 2024. godine, a njen izuzetno dug život postao je predmet detaljnog naučnog istraživanja.

Istraživači sa Instituta za istraživanje leukemije „Josep Carreras“, predvođeni doktorom Manelom Esteljerom, analizirali su uzorke krvi, pljuvačke, urina i stolice kako bi bolje razumeli biološke karakteristike koje su pratile njenu dugovečnost. Posebnu pažnju posvetili su genomu, crevnom mikrobiomu i epigenomu, odnosno promenama koje utiču na aktivnost gena.

Organizam pun neobičnih suprotnosti

Rezultati istraživanja pokazali su da je organizam Marije Branjas Morere imao brojne karakteristike tipične za veoma duboku starost. Uočeni su znaci hronične upale niskog intenziteta i genetske promene koje se češće javljaju kod starijih osoba.

Takve promene mogu biti povezane sa povećanim rizikom od pojedinih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja i rak. Ipak, Marija nije imala demenciju ni rak, a funkcionalnost je očuvala gotovo do kraja života.

Upravo je taj nesklad između znakova biološkog starenja i očuvanog zdravlja privukao pažnju naučnika. Njeni nalazi ukazuju na to da starenje nije jednostavan proces i da se kod pojedinih ljudi mogu javiti mehanizmi koji pomažu organizmu da se duže odupire bolestima.

Tri jogurta dnevno bila su deo njene rutine

Jedno od zanimljivijih otkrića odnosilo se na sastav njenog crevnog mikrobioma, odnosno zajednice mikroorganizama koji žive u sistemu za varenje.

U njenom mikrobiomu bile su zastupljene bakterije iz roda Bifidobacterium, koje se povezuju sa zdravljem creva i određenim povoljnim efektima na organizam. Njihova zastupljenost često se menja tokom starenja, ali je kod Marije ostala visoka.

Istraživači su zabeležili i njenu svakodnevnu naviku: tokom poslednje dve decenije života redovno je pila tri jogurta dnevno.

Ovaj podatak privukao je pažnju javnosti, ali naučnici nisu utvrdili da je upravo jogurt zaslužan za njenu dugovečnost. Iako jogurt može biti deo uravnotežene ishrane, iz jednog slučaja nije moguće zaključiti da određena namirnica produžava život ili sprečava bolesti.

Dugovečnost ne zavisi samo od ishrane

Život Marije Branjas Morere pokazuje koliko je pitanje dugovečnosti složeno. Na to koliko dugo i koliko zdravo živimo mogu uticati nasledni faktori, ishrana, fizička aktivnost, životno okruženje, društveni odnosi i zdravstveno stanje, kao i brojni drugi činioci.

Posebno zanimljiv podatak iz istraživanja jeste procena da je biološka starost njenih ćelija bila više od 20 godina manja od njene hronološke starosti. Biološka starost predstavlja procenu stanja organizma na osnovu različitih bioloških pokazatelja, ali nije isto što i broj godina koje je osoba doživela.

Naučnici se i dalje trude da otkriju zašto neki ljudi dožive duboku starost uz relativno dobro zdravlje, dok se kod drugih bolesti povezane sa starenjem javljaju znatno ranije.

Iako priča o Mariji Branjas Moreri ne otkriva univerzalni recept za dug život, ona pruža dragocene podatke o tome kako geni, crevni mikrobiom i drugi biološki procesi mogu biti povezani sa starenjem. Jogurt je bio deo njene svakodnevne rutine, ali njena dugovečnost verovatno se ne može objasniti samo jednom namirnicom.