Dva puta godišnje pomeramo kazaljke na satu, ali našem organizmu nije uvek lako da se odmah prilagodi promeni. Iako je reč o samo 60 minuta, pomeranje sata može privremeno da utiče na san, koncentraciju, raspoloženje i nivo energije.

Razlog se krije u našem unutrašnjem biološkom satu, koji reguliše brojne procese u organizmu i u velikoj meri zavisi od smenjivanja dnevne svetlosti i mraka. Kada se svakodnevni raspored iznenada promeni, telu je potrebno vreme da uskladi svoj prirodni ritam sa novim vremenom.

Zašto telo ne može odmah da se prilagodi promeni sata?

Naš organizam prati takozvani cirkadijalni ritam, unutrašnji ciklus koji traje približno 24 sata. On utiče na to kada osećamo pospanost, u kom delu dana smo najbudniji, ali i na lučenje pojedinih hormona i promene telesne temperature.

Svetlost je jedan od najvažnijih signala koji podešavaju ovaj ritam. Jutarnja svetlost pomaže organizmu da prepozna da je vreme za buđenje, dok mrak šalje signal da se približava vreme za odmor.

Kada pomerimo kazaljke, raspored naših obaveza menja se gotovo trenutno, ali unutrašnji biološki sat ne može automatski da prati tu promenu. Zbog toga neki ljudi počinju da se bude ranije nego što žele, osećaju pospanost u neuobičajeno vreme ili teže uspevaju da zaspe uveče.

Vreme potrebno za prilagođavanje razlikuje se od osobe do osobe. Kod nekih tegobe nestanu brzo, dok drugima može biti potrebno nekoliko dana da se vrate u uobičajeni ritam.

Umor nije jedina posledica: Mogu da trpe koncentracija i raspoloženje

Promene u ritmu spavanja ne moraju da se odraze samo na osećaj umora. Nedovoljno kvalitetan san može da oteža održavanje pažnje, uspori reakcije i učini svakodnevne obaveze napornijim.

Pojedini ljudi mogu da primete i veću razdražljivost, promene raspoloženja ili manjak energije. Ipak, ne reaguje svako na pomeranje sata na isti način, a ove tegobe mogu imati i druge uzroke.

Važno je napraviti razliku između prelaska na letnje i zimско računanje vremena. Prilikom prelaska na letnje računanje vremena gubi se sat sna, dok se u jesen kazaljke pomeraju unazad i dobija se dodatni sat prema zvaničnom vremenu.

Istraživanja ukazuju na to da prelazak na letnje računanje vremena može da izazove izraženije kratkoročne poremećaje sna, a pojedine studije ukazuju i na povezanost sa određenim zdravstvenim rizicima. Međutim, dokazi nisu jednako dosledni za sve posledice i sve oblike promene vremena.

Zašto nekim ljudima promena vremena teže pada?

Ne prilagođavamo se svi promeni sata istom brzinom. Osobe koje već imaju problema sa spavanjem ili nemaju ustaljeno vreme odlaska u krevet mogu teže da podnesu dodatnu promenu dnevnog ritma.

Na prilagođavanje utiču i svakodnevne navike, količina prirodne svetlosti kojoj smo izloženi, kao i obaveze zbog kojih moramo rano da ustajemo. Ako neko već spava premalo, čak i mala promena rutine može dodatno da naglasi osećaj umora.

To ne znači da pomeranje sata samo po sebi izaziva ozbiljne zdravstvene probleme kod svih ljudi. Naučni radovi ukazuju na moguće veze između promene vremena i pojedinih zdravstvenih ishoda, ali rezultati zavise od toga šta se proučava, u kojoj populaciji i da li je reč o prelasku na letnje ili zimsko računanje vremena.

Kako da se lakše prilagodite pomeranju sata?

Nekoliko jednostavnih navika može da pomogne organizmu da se lakše uskladi sa novim rasporedom.

1. Održavajte redovan raspored spavanja. Trudite se da odlazite u krevet i ustajete približno u isto vreme, čak i tokom vikenda.

2. Provodite vreme na dnevnom svetlu. Izlazak napolje ujutru i tokom dana može da pomogne organizmu da uskladi biološki ritam sa novim rasporedom.

3. Izbegavajte kafu u kasnim satima. Kofein može da oteža uspavljivanje, naročito kod osoba koje su osetljive na njegove efekte.

4. Prigušite svetlo pred spavanje. Smanjenje izloženosti jakom svetlu u večernjim satima može da olakša pripremu organizma za odmor.

5. Obratite pažnju na umor. Ako osećate pospanost, budite posebno oprezni tokom vožnje i drugih aktivnosti koje zahtevaju punu koncentraciju.

Iako je pomeranje sata relativno mala promena u svakodnevnom rasporedu, njen uticaj na san i budnost može se osetiti nekoliko dana. Redovne navike spavanja i dovoljno dnevne svetlosti mogu da olakšaju prilagođavanje i pomognu organizmu da se vrati u uobičajeni ritam.